Нове Авантуре Џима Хокинса - Рыбаченко Олег Павлович

  Мушкарци су смрд ива створе®а

  Од ®их, дакле, подло носи ...

  Кад би им дали рогове,

  То би била част за девоЌке!

  Џим Хокинс Ќе твитовао:

  - И Ќа сам мушкарац!

  Шефица са црвеном косом Ќе одговорила:

  - Не! Ти си дечак и увек ·еш бити дечак! Зато се немоЌте приЌав ивати!

  ДевоЌка-капетан Ќе почела да игра, удараЌу·и своЌе голе, преплануле, Ќаке и веома миши·аве ноге. И друге девоЌке су почеле да играЌу, и то Ќе било нешто див е, као трке канибала.

  Џим Хокинс Ќе такође почео да скаче и врти се. Ланац роба Ќе дугачак и нимало не омета плес.

  Па, такође, наравно, девоЌке певаЌу из свег гласа:

  Ми смо девоЌке, ми смо девоЌке разбоЌници

  Бенг бенг! Бенг бенг! А ти си мртав! Мртав!

  А девоЌке држе мушкарце под голим петама,

  Не прилази нам! Не прилази нам, или ·емо те убити!

  Џим Хокинс Ќе приметио:

  - Да, са таквом посадом, сигурно вам не·е бити досадно!

  єедна од гусара Ќе скочила до дечака и чврсто га ухватила голим прстима своЌих снажних, препланулих и веома укусних ногу за нос и снажно га предала.

  Џим вришти:

  - Ох! Тетка много боли!

  ДевоЌка се насмеЌа и одговори:

  - Стрпи се, момче, би·еш атаман!

  Дечак роб Ќе викнуо:

  - єа ·у заузети твоЌе место!

  ДевоЌка капетан одговори са осмехом:

  - Не слика човека место, него човек место!